Пост овај назива се Великим, и због посебне важности, и са своје дужине. Састоји се од Свете четрдесетнице и Страсне седмице. Четрдесетница је установљена, од стране Цркве, ради подражавања 40-дневног поста и молитве Господа Исуса Христа, које је Господ држао - после свога крштења, удаљивши се у пустињу - пред своје ступање на проповед Јеванђеља. Иза Св. четрдесетнице, која се завршава у петак Шесте седмице поста, долази пост Страсне седмице, посвећен учествовању у страдањима и смрти Господа Христа, по заповести његовој да ће „доћи... дани кад ће се отети Женик од њих, и онда ће постити у оне дане" (Лука 5, 35).

ПРВА СЕДМИЦА ВЕЛИКОГ ПОСТА

Зове се, она, и Чиста, јер се за време ње - у песмама и молитвама - чује вапај душе која се каје, чисти, оплакује своје грехе. Тим „стихотворенијима", Црква учи верне да се одрекну греха у који су пали, и да не изгубе рај - неуздржљивошћу Прародитеља, него - да самопрегором уздржавања доћу до спасења и вечног живота. Даље, у Служби ове седмице, препоручују се пост, молитва, сузе, покајање, духовни подвизи, чишћење тела и душе, одрицање од греха и страсти, и присвајање врлине бдења, - све: да бисмо се достојно поклонили крсту, и духовно прославили Христово васкрсење. За време овога дела Поста, молитве су дуже и свечаније, а читању је дато више места него појању. Дужину молитава ове седмице још више повећава Велики канон Св. Андреје Критског, на повечерју прва четири дана Поста. У овој, као и у последњој седмици, пост је знатно пооштрен, на тај начин што се прва два дана поста, а по могућству - и четири дана, ништа не једе.

Штампај ову страну