| 12.02.2006 |
| БИТКА ЗА СРПСКУ ШКОЛУ |
ПОЛИТИКА” МЕЂУ НАШИМА У ШВЕДСКОЈ
Битка за српску школу
(Од нашег специјалног
извештача)
МАЛМЕ, фебруара
– Већ две године Срби окупљени у овдашњој црквено-школској општини око храма
„Светог Ћирила и Методија” боре се да проради школа у којој би њихова деца
учила српски језик, историју и географију. Тим поводом неколико емисара је
путовало у Београд, на шест министарских адреса у отаџбину слата су писма,
али помака нема. Наши људи из јужне Шведске су спремни да сносе све
финансијске издатке оваквог пројекта. Вапе да им се пошаље програм рада и
одговарајући концепт будућег уџбеника, примерен деци овде, јер, без
сагласности и бриге обе владе, српске и шведске, сваки образовни рад био би
илегалан. Време пролази, а сваке године по једна генерација младих Швеђана
српског порекла препушта се процесима асимилације и откидања од матице, па
сви покушаји Цркве, етничких удружења, организација и нашег конзулата у
Малмеу да се сачувају одлазе у неповрат.
Не може без матице
– Наша деца су 90 одсто Швеђани и ако то прихватимо изгубићемо их. Наше
национално јединство градимо овде једино кроз цркву, кроз национални, верски
и духовни идентитет, а то покушавамо да учинимо преко своје деце, како бисмо
им нешто оставили као заоставштину. Зато је школа овде потребна као насушни
хлеб и довољно је само чути вапаје родитеља да се деца спасу и мало добре
воље, за коју верујемо да постоји, и – школа ће прорадити. Али, без отаџбине
не можемо ништа – апелује Милан Гардовић, млади протонамесник, и сам отац
троје деце, коме је Малме током 13 година службовања у Шведској већ пета
парохија.
Подсећа да је заједно са својим колегама из Хелсинборга и 30 километара
удаљеног Копенхагена кренуо у битку за српску школу. Истина, у Данској је
таква школа прорадила лане као својеврстан пилот програм, али се у овом
индустријски најразвијенијем делу Шведске, где је и највећа концентрација
нашег живља, није кренуло с мртве тачке.
– Трећа генерација Срба у Шведској нестаје. Све чешћа је појава да они који
узму држављанство мењају и имена, не знају језик и изгубе се из српског
корпуса. На том плану не може ништа да се учини без матице. Ако се прекине и
та танана нит са отаџбином – готови смо. Зато нашом школом желимо да
обухватимо децу између 5. и 11. годинe, јер је то највећа популација која
говори српски језик. Децу од 11. до 25. годинe мислим да смо изгубили и ако
се превише њима будемо бавили изгубићемо и ове мале. Наставом би у почетку
било обухваћено седамдесеторо деце, што је изнад очекивања, иако је то тужна
цифра када се зна да је 15.000 Срба на том подручју – илуструје председник
ЦШО у Малмеу Боривоје Гајић, изражавајући своје негодовање према „баш ме
брига” односу у отаџбини.
Један од проблема са српским школама у дијаспори, од чега није изузетак ни
Шведска, лежи у одбијању неких родитеља да своју децу уписују у њих,
правдајући се тобожњом жељом да им деца што боље науче шведски језик и
интегришу се што лакше у овдашње друштво. Кад увиде своју заблуду обично је
већ касно. Тако је на овогодишњој прослави Светог Саве у Хелсинборгу, 60
километара удаљеном градићу од Малмеа, на литургији коју је служио
протојереј Драган Предић
био и један наш човек из комшијског места у Данској, с друге стране залива,
који је са својим синчићем усред српске цркве разговарао на – данском.
Значај матерњег језика
– Није оправдање за овог човека што му је супруга Данкиња, јер сам сведок
многих мешовитих бракова у којима су деца знала и језик родитеља и језик
земље у којој живе, само ако се хоће и има стила. Наша деца морају да знају
ко су и одакле су, одале им потиче име и презиме. Пре три године, уз цркву
је било око 50 породица, данас их је више од 300 и то је, уз школу која би
прорадила, спасло наше људе и децу од асимилације. Стога ми је потпуно
страно, како се то понегде чини, да се служба држи на шведском језику.
Будући да наша деца у 70 одсто случајева не говоре српски, кад бих и ја
проповедао на шведском, онда нам црква није ни потребна – категоричан је
прота Предић,
који има завидно мисионарско искуство међу нашим људима на Исланду и у
Норвешкој. Он подсећа власти у отаџбини да ће најављене промене у
финансирању верских организација и цркава у Шведској отворити нови простор и
за српске школе, па се време не сме губити узалуд.
Наиме, један одсто бруто годишње зараде наших људи ће ићи на финансирање
цркве, то ће битно променити и материјалну позицију ЦШО и проширити
могућности да се организује квалитетна настава српског језика, историје,
културе... Сада се све завршава на веронауци.
– Искуства српске школе из Стокхолма, која се угасила 1998. године, јер
родитељи нису хтели да уписују своју децу, потврдила су управо супротно од
оног што је навођено као разлог – деца која су похађала нашу школу су
успешно и с високим оценама завршавала средњу школу, редовно су уписивала
факултет и по правилу га завршавала. Ако дете добро зна матерњи језик онда
ће добро савладати и сваки други страни језик, правило је због кога и
шведске власти помажу овакве програме – вели прота Гардовић, подсећајући да
због незнања језика деца не долазе ни на веронауку, а кад једног дана желе
да говоре и пишу о својој вери, пореклу и дођу у цркву, па питања почну да
постављају на шведском, онда се родитељи хватају за главу.
Радивоје Петровић
Извор ПОЛИТИКА
|
|
||||||
| Serbisk Ortodoxa Kyrkan | ||||||
| Nedre Eneborgs vägen 7, 25268 HELSINGBORG, SVERIGE | ||||||
| Tel/fax: +46 42181736 E-mail: parohija@svetivasilije.se | ||||||
| www.svetivasilije.se |