За време свог годишњег одмора који су провели у Отаџбини, млади брачни пар из Хелсингборга  Синиша и Јелена Томичевић, искористили су прилику  да посете две наше светиње у Републици Српској манастире Ловницу и Озрен.                          

Овом приликом позивам све наше парохијане који су за време годишњег одмора посетили неку од наших светиња, да пошаљу фотографије и текст које ће мо на страници наше и ваше парохије са задовољством објавити. 

Манастир Ловница,из XIII са црквом посвећеном светом Ђорђу налази се неколико километара северно од Шековића. Велики број докумената је сачуван у овој цркви, као и неки радови Лонгина, једног од најпознатијих српских сликара из 16. века. Мали манастир  је отворен за посетиоце, а вредне монахиње увек ће љубазно отворити манастирска врата, како би вам је показале цркву. Неке од сачуваних  икона и фрески датирају из 16. века. 

МАНАСТИР ОЗРЕН ЈЕ ЦЕНТАР ВЕРСКОГ ЖИВОТА ПРАВОСЛАВНИХ СРБА У СЛИВУ СРЕДЊЕГ ТОКА РЕКЕ СПРЕЧЕ И ПОДРУЧИЈА ПЛАНИНЕ ОЗРЕНА. ПО ОЗРЕНУ, У КОМЕ ЈЕ САГРАЂЕН, ДОБИО ЈЕ СВОЈЕ ИМЕ,  ПО ЛЕПОТИ МЕСТА НА КОМЕ СЕ НАЛАЗИ СПАДА МЕДЂУ СРПСКЕ МАНАСТИРЕ СА НАЈЛЕПШОМ ЛОКАЦИЈОМ, А ПО СВОЈОЈ ВЕЗИ СА ОКОЛНОМ НАРОДОМ И ПАРОХИЈСКИМ СВЕШТЕНСТВОМ ОН ЈЕ НАЈБОЉИ СВЕДОК ДА СУ МАНАСТИРИ У ИСТОРИЈИ СРПСКОГ НАРОДА БИЛИ САСТАВНИ ДЕО НАРОДНОГ БИЋА ПОТРЕБА ЖИВОТА НАРОДНЕ ДУШЕ. ТА ПОТРЕБА ЈЕ КОРЕН ПОСТАНКА МАНАСТИРА ОЗРЕНА И ИЗВОР  МНОГОБРОЈНИХ ОБНОВА КОЈЕ СУ  ДОЛАЗИЛЕ ПОСЛЕ КАТАСТРОФА У КОЈОМА СУ ЗАЈЕДНО СТРАДАЛИ И МАНАСТИРИ И НАРОД.                                                           

ПОСТАНАК МАНАСТИРА ОЗРЕНА, КАО И ОСТАЛИХ МАНАСТИРА У СЕВЕРОИСТОЧНОЈ БОСНИ, КРИЈЕ СЕ НЕГДЕ У ТАМИ ВЕКОВА. ПРВИ ПИСАНИ ПОДАТАК О САДАШЊОЈ ЦРКВИ МАНАСТИРА ОЗРЕНА ПОТИЧЕ ИЗ 1587. ГОДИНЕ, КАД ЈЕ СВЕШТЕНИК  ЈАКОВ ИЗ ПЛЕМЕНА МАРИЋА ПАТОСАО ОВУ ЦРКВУ.  

МАНАСТИР ОЗРЕН ЈЕ ЗАДУЖБИНА НЕМАЊИЋА.                                                                         

ПРВИ ПИСАНИ ПОДАТАК О ДАНАШЊОЈ  ЦРКВИ МАНАСТИРА ОЗРЕНА ДАТИРА ИЗ 1587. ГОДИНЕ. ТО ЈЕ НАТПИС УКЛЕСАН НА УЛАЗНИМ ВРАТИМА У НАОС ЦРКВЕ. ЗАПИС ГОВОРИ О ЗАВРШНИМ РАДОВИМА НА ЈЕДНОЈ ВЕЛИКОЈ ЗИДАНОЈ ЦРКВИ.

ШКОЛА ЈЕ ПОСТОЈАЛА И У МАНАСТИРУ ОЗРЕНУ, АЛИ ЗБОГ НЕДОСТАТАКА АРХИВСКОГ МАТЕРИЈАЛА КОЈИ ЈЕ ПРОПАО У МНОГИМ СТРАДАЊИМА ОВОГ МАНАСТИРА, О ЊОЈ ИМАМО ПОДАТАКА ТЕК ИЗ XIX ВЕКА. ЈЕДИНИ УЧИТЕЉ ОЗРЕНСКИ У XIX ВЕКУ, У ВРЕМЕ КАД СУ МАНАСТИРОМ УПРАВЉАЛИ МИРСКИ  СВЕШТЕНИЦИ, ЧИЈЕ ИМЕ ЗНАМО, БИО ЈЕ ДАНИЛО БЛАГОЈЕВИЋ. ПОСЛЕ АУСТРОУГАРСКЕ ОКУПАЦИЈЕ У МАНАСТИРУ ЈЕ УРЕЂЕНА РЕДОВНА СРПСКА ПРАВОСЛАВНА ШКОЛА, КОЈУ ЈЕ КАО И ОСТАЛЕ ШКОЛЕ ИЗДРЖАВАЛА ЗЕМАЉСКА ВЛАДА.

Неколико фотографија из ова два манастира можете погледати у рубрици                 ГАЛЕРИЈА СЛИКА