САОПШТЕЊЕ ЗА ЈАВНОСТ СА РЕДОВНОГ ЗАСЕДАЊА СВЕТОГ АРХИЈЕРЕЈСКОГ САБОРА

СВЕТИ АРХИЈЕРЕЈСКИ САБОР
СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ
25. мај 2007. године
у Београду

САОПШТЕЊЕ ЗА ЈАВНОСТ
СА РЕДОВНОГ ЗАСЕДАЊА
СВЕТОГ АРХИЈЕРЕЈСКОГ САБОРА
СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ,
ОДРЖАНОГ У БЕОГРАДУ
ОД 14. ДО 25. МАЈА 2007. ГОДИНЕ

У Патријаршијском двору у Београду, под председништвом Његове Светости Патријарха српског Г. Павла, одржано је, од 14. до 25. маја, редовно заседање Светог Архијерејског Сабора Српске Православне Цркве. У раду Сабора учествовали су сви епархијски архијереји Српске Православне Цркве.

Особиту радост Сабору је причинило обновљено литургијско заједништво Московске Патријаршије и Руске Заграничне Цркве, остварено на празник Вазнесења Господњег у Москви у Храму Христа Спаса, после скоро деведесет година разједињености. За читаво то време једино Српска Православна Црква од свих Православних Цркава није прекидала литургијско општење са расејаним по свету, после бољшевичке револуције, руским православним архијерејима, и тиме је дала свој допринос овом догађају, значајном не само за јединство Руске Православне Цркве и народа већ и за свеукупно Православље.

У раду Сабора је узео учешћа Његово Блаженство Архиепископ охридски и Митрополит скопски Г. Јован са архијерејима аутономне Охридске Архиепископије. Излазак из затвора и ослобађање Архиепископа Јована дало је наду Архијерејском Сабору за престанак насиља и побољшање услова за живот и делање канонске Цркве у Републици Македонији и стварању предусловa за успостављање здравог дијалога са тамошњом јерархијом која се још увек налази у расколу са Православном Црквом.

Поред низа текућих питања, Сабор је ове године посебну пажњу посветио литургијском и богослужбеном животу Цркве, у циљу очувања њеног вековног молитвеног предања и живог сведочења у савременом свету.

Сабор је ставио у дужност Комисији за проучавање литургијских питања да настави започети рад и да резултате рада достави Светом Архијерејском Сабору на коначну одлуку, о чему консултовати праксу и духовно искуство осталих помесних Православних Цркава, имајући у виду духовно стање нашег народа и спремност свештенства да то практично спроведе у живот. У међувремену, док се не дође до прихватања резултата рада Комисије у свим епархијама Српске Православне Цркве у погледу служења Свете Литургије и других богослужења држати се устаљеног вековног поретка наше Цркве.

Потврдивши заједнички Устав за наше епархије у Северној и Јужној Америци и посветивши посебну бригу нашој Цркви у Аустралији, Сабор тиме подстиче коначно превазилажење препрекa за постизање административног јединства у нашој Цркви на ова два континента, нарушеног некадашњим расколом.

Свети Архијерејски Сабор похваљује саборно деловање Њихових Преосвештенстава Епископа за Америку и Канаду Митрополије новограчаничке Господина Лонгина и Епископа западноамеричког Господина Максима, који у духу братске љубави деле пастирску бригу над српским православним парохијама на западноамеричкој обали, водећи их и ка административном јединству.

У циљу унапређивања просветитељске мисије Цркве, Сабор је начелно одобрио оснивање Православног богословског факултета при Универзитету у Нишу, у духу припремa прославе 1700- годишњице Миланског едикта (313 -2013. године), у родном граду цара Константина Великог. И иначе, Сабор је веома озбиљну пажњу посветио црквеној просвети и школству уопште, унапређењу веронауке, као и духовно-моралном стању у нашем друштву, потреби повећања наталитета, сузбијању дроге код омладине, и других моралних пошасти савременог света.

Као и претходних трагичних година од времена НАТО- бомбардовања наше земље (1999. године), Сабор се нарочито позабавио питањем Косова и Метохије. Плод тога је посебан Апел Сабора упућен домаћој и међународној јавности, којим се захтева очување Косова и Метохије као суштински аутономног саставног дела Републике Србије. У том свом Апелу Сабор подсећа, како Европску Заједницу и Сједињене Америчке Државе тако и Уједињене Нације да би осамостаљивање Косова и Метохије означавало гажење Божје и људске правде, отимање једном европском хришћанском народу његових вековних међународно признатих и потврђених права, стварање преседана са непредвидивим последицама, не само за Балкан и Европу него и за читав свет.

Сабор је донео одлуку да се реактивира Комисија Светог Синода за коначно обликовање превода Светог Писма на српски језик.

Са практичних разлога, Сабор је одлучио да Свети Синод, као извршни орган Светог Архијерејског Сабора, поново буде састављен од пет чланова, на челу са Његовом Светошћу Патријархом, као што је било и ранијих година.

Чланови Светог Архијерејског Синода у новом сазиву су: Његово Висoкопреосвештенство Митрополит црногорско- приморски Г. Амфилохије, Њихова Преосвештенства Епископи жички Г. Хризостом, бихаћко-петровачки Г. Хризостом и милешевски Г. Филарет.

За Главног секретара Светог Архијерејског Синода постављен је протојереј-ставрофор Саво Б. Јовић.

На данашњој конференцији за штампу, одржаној у Патријаршији Његово Високопреосвештенство Митрополит црногорско-приморски Г. Амфилохије је прочитао саборску поруку Архијереја Српске Православне Цркве упућену домаћој и светској јавности

ПОРУКА
СВЕТОГ АРХИЈЕРЕЈСКОГ САБОРА
СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ
О КОСОВУ И МЕТОХИЈИ

Косово и Метохија су током дугог низа векова настањени Србима, а до великих насилних сеоба српског народа на север, у 17. и 18. веку, Срби су били већинско становништво Косова и Метохије. Опште позната је историјска чињеница да се ту налазио центар средњовековне српске државе, оставши до данас средиште националне, хришћанске сакралне и профане културе српског народа. Ту, у Пећкој патријаршији од 13. века до данашњег дана налази се званично седиште српских архиепископа и патријараха. У смислу државности, по свим важећим међународним уговорима, старијим и новијим, као и по свим досадашњим резолуцијама Генералне скупштине и Савета безбедности Уједињених нација, по Париском споразуму из 1995. године и по читавом низу правних аката Европске Уније, Русије, Сједињених Америчких Држава, Велике Британије, Немачке, Француске и других земаља Косово и  Метохија су неотуђиви део територије Србије.

Подсећајући на ове чињенице ми, наравно, ниуколико не заборављамо данашњи вишенационални састав становништва Косова и Метохије. Такође прихватамо, као и увек до сада, у складу са нашом хришћанском савешћу, сва права и све слободе наших суграђана албанске националности и осталих етничких заједница на Косову и  Метохији. Зато се молимо Богу да свим народима и заједницама на Косову и Метохији дарује историјско помирење, мирну будућност, живот достојан човека и сваки благослов.

Српска Православна Црква и српски народ су сачували Косово и Метохију и у најтежим периодима историје. Косово и Метохија - то је, у духовном и моралном смислу, срце Србије и душа српског народа. Отуда Српска Православна Црква и српски народ се никада не могу одрећи свог права на опстанак и слободан живот на најдрагоценијем делу територије државе Србије. За Цркву је посебно важно очување многобројних православних хришћанских светиња на Косову и Метохији, као и повратак свих прогнаних са Косова и Метохије. Све то је могуће уколико се Косово и Метохија очувају као саставни део Србије са суштинском аутономијом, а није могуће, нажалост, уколико би оно било силом отргнуто од Србије. Не само мултиетнички карактер те наше покрајине него и хришћански идентитет и култура овог дела Европе били би најозбиљније доведени у питање. Евентуално давање државне самосталности Косову и Метохији означавало би гажење Божје и људске правде, отимање вековних, међународно признатих и потврђених права једном европском хришћанском народу и стварање преседана  са несагледивим последицама не само за Балкан и Европу него и за свет.

Још има времена за покретање озбиљних разговора и, са пуном историјском одговорношћу свих, изналажења споразумног, правичног и компромисног решења, прихватљивог за све. Нико нема право да историјски непромишљеном политиком угрози права једног народа у име права другог народа и да једнострано и насилно мења међународно признате границе у Европи.

Због свега тога, Свети Архијерејски Сабор Српске Православне Цркве апелује на Уједињене нације и на све утицајне државе у свету да помогну управо у проналажењу таквог решења, - правичног, и прихватљивог за све, - решења које ће задовољити и легитимне интересе Србије и легитимне интересе албанске етничке заједнице на Косову и Метохији.

Свети Архијерејски Сабор Српске Православне Цркве позива уједно највише државне институције Србије - Народну скупштину, председника и Владу Србије  - да са још већом истрајношћу бране и одбране целовитост Србије. Бранећи Србију, они бране и право, и правду, и морал, и међународни поредак. Србија ништа не отима ни од кога, али ни она не може пристати да јој силом буде одузето петнаест одсто њене територије. За нас, за све хришћане, и за све људе добре воље важи правило: нико ником не може одузети душу - њу само човек појединац може сaм продати или изгубити.

Преузето са сајта Српске Цркве