Боравеће ових дана у Србији на годишњем одмору први од наших парохијана који је послао фотографије о посети једној од наших највећих светиња манастиру Манасији, био је Г. Горан Шеховац из Хелсингборга. Пре њега о.Драган је послао извештај о посети манастиру Раваница.

Манастир РЕСАВА – Манасија, удаљен је око 1,5 км од вароши Деспотовац. Смештен је у живописној клисури коју чине високи обронци планине Бељанице.

Манастир је задужбина св. Деспота Стефана Високог, сина св. Кнеза Лазара. Изградња цркве је почета 1406. године, а завршена 1418. године.

Ресавска црква је највећа грађевина међу споменицима моравске архитектонске стилске групе, а од осталих Српских средњовековних споменика, већа од ње је само црква манастира Дечани. Црква има основу развијеног триконхоса са пет купола од којих је централна дванаестострана, а четири мање су осмостране. За разлику од осталих примера моравске црквене архитектуре, фасада Манасије је озидана само каменом, без шарања опеком, и има аркадни фриз испод кровног венца попут рашких цркава. У припрати је од камених плоча изванредно богато изведен под, који представља један од најлепших примера у целој нашој средњовековоној архитектури.

Ресавске фреске су јединствене у православном византијском сликарству. Ликови светитеља су насликани потпуно у духу канона, а све остало представља својеврсну ”ресавску ренесансу”. Ранија античка одећа замењена је савременом ношњом а читаве композиције раскошно су украшене златом и сликаним накитом. Посебно је занимљива ктиторска композиција, која приказује св. Деспота Стефана Високог са повељом и моделом цркве у рукама коју предаје Св. Тројици.

У манастиру Ресава – Манасија је током XV века деловала чувена Ресавска школа са преписивачким радионицама, чија су дела била неприкосновени узори у потоњим вековима, а коју је водио Константин Филозоф. Радионице су по свему биле дворске,  будући да је и сам деспот Стефан био наклоњен књижевности. У школи је деловао Константин Филозоф који је саставио «Житије деспота Стефана» и списе « О писменима» који су директно утицали на редакцију и сређивањ правописа тадашњег књижевног српског  језика.

Манастир је добио име по реци РЕСАВИ поред које је саграђен.

Сет фотографија погледајте у рубрици   ГАЛЕРИЈА СЛИКА 

Штампај ову страну